ба̏бини ја̑рци , ба̏бини ко̏злићи , ба̏бини по̀зајмени̑ци   ба̏бини у̏кови  m. pl.   ово вријеме кад на свшетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани ,   etwa Märzschnee , nix cadens mense martio . Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у Февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени  и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње . [ cf.   бабини дни , вељача   2 ].